Наше Приморје : слике и утисци с Приморја

ШИБЕНИК: из

обузме луда жеља да искочим из ове вајне салашњипе, да збацим са себе овај љути терет сазнања, ове маторе године, па да опет једном, ма и за часак само, постанем „берекинчић" шибенски!..

— Шта ћеш — прихватих — : код нас ти је тако: политика, заравила сав јавни живот, па се на друго што и не мисли. У осталом, није чак боље ни тамо код вас (мислио сам, наравно, на Србију), гдје је политика такође алфа и омега, почетак и свршетак свега, посао који вам замјењује и књижевност, и умјетност, и науку, и спортове, једном ријечју : све. Знак да смо, на све стране „још у доба, националног дјетињства, у доба, обијести и лудовања!

Он поћута, једнако гледајући у кавгаџије, па ће у неки мах тихо, но некуд жалостиво :

— Политика, је, вјеруј Богу, наша велика, биједа! То је расадник неморала у нашем народу; она га навикава на, лаж и дволичност; под њеним благословом, на сваком кораку, можеш да видиш како се честити људи братиме са нитковима, само кад су припадници једне исте странке. Политика, је код нас сиконим странчарења, и ми смо у њој већ толико огрезли, да смо, због ње, из срца ишчупали чак и љубав за отачаство. Ја је мрзим!

Постадосмо још малко у кафани, па кад нам се учини да је ветар приличио утолио, изиђосмо да се малко прошетамо по обали. Море, чивитасте боје, беше прилично ускомешано; валови се пропињаху и затоњаху, вапљускујући обалу. Сад смо већ мање марили за, старине, те се више обзирасмо на сеоски и варошки свет, који беше ишетао на обалу. Било је ту сељака, мрнара, факина, пиљарица, рибара — свега, по мало. Ја се зачудих мноштву попова и фратара, које путем сретасмо, но пријатељ ми то објасни великим, превеликим бројем шибенских цркава и црквица. Од њега први пут дознадох, да их је у самом граду преко тридесет.

— Шалиш ли сез — рекох. У граду од три, четири тисуће душа, па толико ботомоља/