Наше Приморје : слике и утисци с Приморја

ЗАДАР. 158-

у њиховим погледима друштвеним, верским и политичким. Тај консервативизам изгледа ми као гтавистичка последица релативне осамљености у којој су стари Задрани, на овом јадранском полуострву, а у граду опасану високим зидинама, живели кроз векове.

Задар, свакојако, има над осталим далматинским градовима једно велико преимућство, наиме“ то, што је он, захваљујући брзим паробродима, који Јадраном плове, данас постао, може се казали, једно предграђе Трста или Сењске Реке.

Отранци, које морски пут овамо нанесе. наћи ће у Задру — уза све моје љућкасто вајкање и приговарање — једну ствар која ће им издашно, обилато накнадити и оскудицу веће удобности и сањиву патријархалност нашег друштвеног живота, а та, је ствар божалствено море, са својим увек но вим облицима, и свима чаролијама што се ув његова царство везују. Путишку, који одседне у „Нотеј. Висјој“, биће довољпо да јутром раствори прозоре, па да му пред очима пукне призор каквих је у животу мало гледао. Садарски залив, са својим зрачним опсенама и сурим ланцем својих неједнаких острва, на највећем од којих пламти у сунчаном сјају стара. млетачка тврђава Св. Миховила; задарски залив, који је задарском стаповнику, ма у,ком делу града становао, увек на домалнају ока и догледишка, биће за странца, путника, најлепше уживање што га једна приморска варош може уопште да понуди.

Ја не познајем, могао бих рећи, суседпог Мстока: али ме задарски залив непрестано, па ма било и у тренутним сликама, подсећа. на оно што сам читао и слушао о Цариграду и Атинама, о Крфу и Кандији. И у тим моментима, ја Сињем Мору одајем сву пошту коју заслужује, и понављам, било у мислима било наизуст, све оно што су о њему лелога, казали његови велики пријатељи, богодани песници од Хомера, до Свинберна. |