Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

„Да истом оном материнском љубављу, са којом си мене, јединог сина Твога, неговала, волела и надамном бдила, пригрлиш и наше јунаке из Шумадије, Подриња, Јадра, Мачве, Рудника, Топлице, Тимока, Стига, Скопља и здружиш иху љубави својој са оним многобројним ратницима са Корзике, који на свагда оставише своје поносне планине, из кршног Калвија, лепе Бастије, историјског Ајачија, цветног Пијана, чаробног Сан-Флорана, китњастог Бокоњана и Учијана, — и будеш им оно, што би мени, сину Твоме била и шта ћеш ми бити — кад доспем к Теби...

— Воли их, драга мајко, јер то су деца, на чијим ће костима постојати Велика Србија! То су ослободиоци нашег завичаја, миле Србије, а мени најмилије залоге: гроба Твога...

...Отри с увелог лица оне сузе, што их на самрти у рог“ ству покапа, пригрли ихи знај: да ће наша Србија, она света груда, коју си Ти толико волела, и мене, као дете, љуљушкајући на своме крилу, учила да је волим: бити скорим Слободна, Поштована, Велика, Силна и венцима Победе увенчана...

— До виђења, драга мајко!... Крф, новембра 1916. ТВОЈ

МИКА,