Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

120 Мих. М. Ђокић

После напуштања Корзике од стране Француза (1559), Сампијеро се настани са породицом у Марсељу. Ту је провео три године не радећи ништа, али увек са мислима на своју Корзику. Кад је у јуну 1562 отишао у дипломатској мисији, у Алжир и Цариград, оставио је Јелену у Марсељу са својим сином Антонијом Франсбом и талијанским свештеником Микел Анђелом Омброном, учитељем своје деце. Његов најстарији син Алфонс, био је раније послат у Париз на образовање, које је приличило његовом сталежу.

Тек што се искрцао у Алжиру, Сампијеро сазна од морнара једне провансалске лађе, да је Јелена побегла у Ђенову. Он одмах посла свога оданог официра, Антоана од Сан-Флорана, да се увери о истинитости ове вести. Јелена још није била отишла; али је успркос преклињања Антоанова | ипак остала при ко-

Бастелика. Статуа Великог Сампијера. бној намери, да оде у Ђенову. Благодарећи помоћи Омброне и ђеновљанског трговца, по имену Бацикалупа, она се укрца једне ноћи на једрилицу, нарочито за њу спремљену. Племенити Антоан, веран своме господару, пође за њом у потеру на другој лађи. Стиже је на пучини и заустави у име грофова Карса и Фијеска, Сампијерових оданих пријатеља, које је дирнуо поступак ове неверне жене. Јелена би ухваћена и затворена у тврђаву Сен-Жана у Марсељу.

Сампијеро дође у Марсељ по свршеној мисији јула 1563, оде у Екс, где је Јелена била тада послата у затвор. Он доби од Парламента Екса дозволу, да му се врати жена. Сампијеро оде к њој. Тада се последњи пут видео са Јеленом. Шта се тамо између њих одиграло нико незна! Зна се само то, да је Сампијеро удавио Јелену и обе слуге, за које је имао