Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

122 | Мих. М. Ђокић

ж

— На путу за Гаргез, пошто се пређе величанствена обала код Лишчија, дошао сам на дивно место, под именом Капраја, где су остаци старог рујинисаног замка феудалних господара из фамилије Чинеркове.

При крају ХИ века, после смрти Арила де ла Рока, замак Чинарков који је бранио његов природан син Франсоа, био је опседнут од ултрамонтанских господара, које је био овај оглобио. Франсоа де ла Рока, предао је тада право Њенови на Чинарков замак.

У почетку ХУ века, Вићентело д'Истрија, нећак Арила де ла Рока, пренео је тада рат у планине, и опсео Бигуљу, где Франсоа де ла Рока бп смртно рањен.

...Стојећи овде, код ових рујина, некада сјајних замачких одаја, мислима се преносим у оно доба, кад

Гаргез.

су преко ових ровова, сада у корову зараслих, прелазили легиони оклопних ратника, који су се по околини нештедно тукли и крв проливали... Посматрам ово испревртано и од времена поцрнело камење; гледам место, где су постојали тврди замачки мостовии стварам себи слику, како су се некада охоло повијали редови оклопника у пролазу преко њих... — Осећам неко нарочито задовољство, што сам доспео овде, где сада, после толиких столећа, влада потпуни мир, који наруши, с времена на време, по нека тичурина, која, уплашена од мога присуства прне, окружи оштро крилима по ваздуху и слета далеко по окрајцима порушених замачких кула...

Уморан седам поред порушене замачке стражаре, на месту, где се некада улазило у широки трем; пре-