Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

Наши на КорРЗИЦИ 123

мишљам о некадашњем сјају ових набацаних каменова; скидам штапом маховину са њих — и саживљујем се са оним данима, када су, тамо доле, испод мојих ногу, дизани и спуштани растови мостови и пропуштали у

замак његову госпоштину...

Остао сам овде дуго, врло дуго. Тешко ми је било напустити ово место, са кога је толико жеља навирало... Али, тако је мо- – з рало бити! Време јури, гази, и ништи све од реда...

— Наступиће дани, кад ће доцнија поколења, која иду за нами, стајати овако исто, као и ја сада поред садашњих тврдих, бетонираних градова и чудити се: шта то би, и како тако брзо прохуја кул- ј „ДЕ Љ. турни ХХ век... да од њега ни АНИЈЕ УУ камен на камену не остаде“! 24

Од замка Капраје види се дивна слика целе плодне „Чинаркове долине“, а као основ те слике појављују се из зелевила беле куће; Калкатшо · ђија.

Даљи пут ка-Гаргези, уре- ШИ и | зан у стени, иде обалом и | и–—_-доији скреће шеталиштем Капињо- Сељанка из околине Гаргезе. ло, које је украшено једном ђеновљанском кулом, одакле поглед обухвата заливе у Сагони и Лишчију. За тим пут улази у долину Лиамон, дивну увалу, којом бију широки млазеви воде и долази у дно једне котлине. — (Сагон, засеок од неколико кућа, изврсно је пристаниште, за барке. Сагон је у ствари и било пристаниште некадањој Виковој провинцији. Овде се виде рушевине једне цркве још из МГ века, или и раније, коју у својим писмима помиње већ и св. Гргур Велики,

ћ

у

ХХ

у

"

К

ја

у

КИ

= А

уз = (5

=

==