Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

194 Мих. М. Ђокић

На излазу из Сагонске долине, пошто се пређе Беновска кула, пут се пење на рт Пунтиљане, одакле се Види дивни залив у целости, са Гаргезе на северу и Сангвиничним острвима на југу. Са стране, у десно,

налазе се рушевине, Поамије, села, које је основала

једна грчка колонија из Мореје у години 1676. Допусти, и ако ми то није пријатно, да те овде

мало задржим и упознам са овим Грцима, који овде таца доспеше:

— Грци из Мања, немогући бранити од Турака своју независност, у више махова тражили су уточишта од ђеновљана; чак су између посланика њихових и Ђеновљанске Републике били завршени и преговори о капитулацији.

На дан 23 септембра 1675 године, користећи се присуством једног француског брода „Спасиоца“, у пристаништу Витило, они се укрцаше, њих осам стотина, на челу са својим епископом Партенијем и са више свештеника. После тешког

Сагонски залив,

пута од деведесет седам дана, они се искрцаше у Ђенови првог јануара 1676. Осамнајестога марта исте године они су дефинитивно уредили услове свога смештаја.

Месеца априла 1676, премештени су у Паомију, на земљиште које је већ одавно било необрађено, а које је некада било уступљено Мику Гозфорију из Мариони. Они се поделише у засеоке: Салићи, Корон Панконе, Рондолино и Монте Росо.

Грци су тада били подељени у девет водова; сваки је Вод имао по једног водника. Ђенова је дала четворици вођа колоније: Апостолу, Јовану, Николи и Константину Стефанополи титуле „повлашћених старешина“. (Ово повлашћење састојало се у праву ношења ватреног оружја. — Колонијом је управљао ђеновљански управник, наименован за две године. Први управник колоније био је Пјер Ђустинијани, за којим је дошао пуковник Бити.

Само незнатан, мањи део ових Грка приступио је послу: обновио поља и искрчио трњаке, који су били израсли свуда