Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

126 2 Мих. М. Ђокић

По разорењу Паомије, Грци су нашли прибежишта у Ајачију. Кад су Французи освојили Корзику, гроф Марбеф, главни гувернер Корзике, на сваки начин по удешеном плану препредених Грка, био је извештен да су они отпочели преговоре о емиграцији. Било је и преваре у овоме, али је било и истине, јер су они свесни били своје издаје, па су се бојали корзичких горштака, те им се никако није остајало на Корзици. Те преговоре водио је левантинац, грчки капетан Ђорђе Стефанополи, са командантом шпанског брода „Санта Изабела“, који је довео у Ајачијо језуите, прогнане из Шпаније.

Грци, видећи, у том ме: ђувремену, да се политика променула у њихову корист, хтедоше, токорсем, само да би што више користи извукли, да се населе у Сиеру Морену, али их је простодушни и необавештени гроф Марбеф спречио у то-

Каки ер Тоадуни: ме, уверивши их, да ће бити настањени на земљишту, које је раније њима било уступљено.

— Ето, на овај начин основана је Гаргеза. Краљ Луј ХУ, опет из великодушности, — а није требао, наредио је, да се сагради сто двадесет једнообразних кућа намењени за сто двадесет породица, које су добиле накнаде у земљишту. — Па ипак, страх је био већи, те много грчких породица није пристало да оде у нове колоније, јер су се већ научиле да сарафе и тргују те су се дефинитивно настаниле у Ајачију.

Граф Марбеф, декретом од 1778 би наименован за маркиза од Гаргезе. Он тамо сагради себи замак, чије се рушевине виде при улазу у село. Октобра 1793, користећи се немирима Револуције, сељани из села Вико спалише замак „Марбеф“, па и село Гаргезе, тврдећи, да имају права на земљу уступљену Грцима. Бедни Грци побегоше тада и по други пут у Ајачијо.