Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

128 Мих. М. Ђокић

Корзици. Жак Пјер Абатучи, рођен 6 новембра 1726 године, био је под ђенералом Паскалом Паолом један

од најхрабријих корзиканских старешина, и један од последњих, који су се покорили француском освојењу. Оптужен, да је Парламенту корзиканском 1777 упутио једно жестоко писмо противу ондашње војне управе, а нарочито противу интенданта Бушепорна, био је суђен и осуђен на галере, па и жигосан. Државни Савет поништио је ову пресуду и Абатучи је био рехабилитован: Луј ХМГнаименовао „га је кавалером ордена св. Луја 1789, а 1791 и пуковником. Умро је 1813.

Његов син, Шарл Абатучи, робен у Зикаву 1771 — у осамнајестој години већ је био артилериски поручник по свршеној школи у Мецу. Одликовао се у рату 1792, кад је постао ађутант ђенерала Пишегри, а храбро његово држање, приликом преласка преко Рајне, донело му је чин ђенерала бригаде. Да би шти-

ин Ја тио одступање армије ђенерала Мо-

ро, поверена му је била одбрана Ху-

нинга, што га је и обесмртило. Рањен у једном испаду, умро је 2 децембра 1796 године.

Ђенерал Моро подигао је споменик овом младом јунаку од двадесет и пет година, који би, да је остао у животу, постао један од најславнијих европских војсковођа. Нажалост, овај споменик био је уништен

· ·

после битке на Ватерлоу, али је по јулској револуцији обновљен народним прилозима. Он и данас стоји, сјаји и прича деценијама које навиру, о славном и храбром младом ђенералу Абатучију...

..„Грлећи те, ја ти шаљем много, врло много поздрава. Сутра зором полазим даље... Жеља ми је да само идем по овом лепом острву, али ко зна на који ћу његов крај... Где се будем дуже задржао, оданде ћу ти се и јавити...

— КРАЈ ПРВЕ КЊИГЕ. —