Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

Наши нА КоРЗИЦИ 93

Деспотизам ђеновљанских управника, беда која је била последица тога, изазваше најзад општи устанак на острву (1731). Корзика је тада пружила Европи призор једног епског рата за независност, названог „четрдесетогодишњи рат“, где се истакоше као вође Бафери (1732); Теодор од Наухора, немачки авантуриста, извикан неко време за корзиканског краља; Гафори, храбар корзиканац, кога из заседе убише ђеновљани (1753), и најзад Паскал ППаоли (1755 до 1769), који оствари у току борбе од четрдесет година вековни сан Корзике: имати Народну Управу!

Ђенова је морала да прибегне немачким и француским трупама. Од године 1730 до 1769, Француска је послала четири експедиције на Корзику, да задржи шаку горштака. Најзад исцрпљена Ђенова, уступи Француској Паскал Паоли, своја права на Корзику, Версаљским уговором (15 маја 1768). Французи нанеше крвав пораз корзиканцима у битци код Понтенуова, (7 маја 1769) и завладаше острвом. Народни великан Паскал Паоли, морао је да се повуче у Енглеску...

Француска подиже Корзику на степен покрајине. Острвом је тада управљао гроф Луј Шарл Рене де Марбеф, од 1770 до своје смрти 1786 године.

— Корзика прими са одушевљењем Револуцију од 1789. Паоли се тек тада врати из својевољног изгнанства и заузе најважнији положај. Као управник острва био је упућен од Извршног Савета, да оствари експедицију противу Сардиније. То предузеће, у коме је узео учешћа млади артилеријски официр Наполеон Бонапарта, сврши се жалосно (1793). Паоли оптужен за издају, био је изведен пред Конвент (августа 1793) „зато што није послушао добијене заповести од Савета, но је острво предао Енглезима, “