Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

98 Мих. М. Ђокић

„седратин“, који се пије са содом, која је овде много слабија од наше, али јевтинија и најомиљеније пиће у свако доба године. По већим пивницама точи се и марсељско пиво, али у тако малим чашама и по скупу цену, да га мештани слабо и троше. На против континенталци, а и ми Срби са њима, стално пунимо варошке локале. Весео Француз, са још веселијим Србином, не може без кафане. Србин пева и у беди, Француз му се придружује — Корзиканац само ћути и чуди се овом свету...

ж

— По доктору Ноберу, раса корзиканаца може се поделити на два елемента: један отворене масти, плавог типа, који се налази код барберске расе; други загасите масти, црног типа, који се налази код арапске расе.

Толико овај доктор, али овде сам дуго време, а не видех плавог корзиканца или корзиканку! Кестењаве косе има доста; све је остало црне масти и већином са густом црном, а по неки и кудравом косом. Мушкиње је малог раста, широких плећа и приметно дугачких руку, мале шаке, а кратких, дебелих прстију. Несме се рећи да су лепи људи, али нису ни ружни.

Корзикански женски свет такође је мали растом, али некако складан, пријатан. Има нечега лепог код сваке корзиканке. Свака је, па и највећа сирота, чисто обучена у одело које има, и, кад иде улицом, њен је поглед благ и умиљато озбиљан: нема оног пиљења у очи мушкиња као код континенталке. Оне су већином пуне, са пластично развијеним прсима и осталим деловима тела, дугом косом, коју до удаје носе низ леђа, и лепим правилним цртама на лицу.

Морал је у народу на висини, а то је за чудо, кад се зна, кроз какве је несрећне фазе пролазила њихова земља и какви су све елементи пројурили њоме.

Овде, на Корзици, многи би се народи могли научити, како треба неговати и очувати моралну чистоту. Ако некада који учени корзиканац или корзиканка објаве: да ће о моралу држати јавно предавање, многи