Наши нови градови на југу

РАДОВИШТЕ.

Најстарији спомен Радовишта је из 11. века: у шовељи цара Василија |. од 1018. год. помиње се место Радовиште, у струмичкој епархији. Сем Радовишта тада се помиње и радовишко село Конче, где је у 15. веку завршила последње године свога живота Катарина, жена Улриха Цељског, кћи српског деспота Ђурђа Бранковића. Народно предање узима да је ту некада био град и владичанска столица. У 14. веку Радовиште је припадало најпре Оливеру, а затим Костадину Дејановићу. 1361. год. у Радовишту („у Радовиштах“) бавио се цар Урош са логотетом Ђурђем, и том приликом цар утврди границе хилендарској планини Кунарама више Секирника. Међу струмичким селима и данас се налази то старо село Секирник. — још мање имамо спомена о Радовишту турскога времена. У 17. веку ћустендилски митрополити зову се и радовишки. 1042. год. бејаше Јосиф митрополит „Бањи и Кратову и Штипу и · Радовишту“. Хаџи-Калфа спомиње Радовиште као место у ћустендилском санџаку, између Струмице, Штипа и Кратова, на путу преко Сереза Барон Божур наводи Радовиште као варошипцу Кадоугсћ са 3 до 4000 становника. Барон Гамера додаје, да је варошица зидом обграђена и да има старински градић. То „кале“ налази се ака у развалинама над Радовишком Реком.