Наши нови градови на југу

КОЧАНЕ или КОЧАНИ.

Кочани се јављају у нашим споменицима тек у 14. веку. Њихов господар тада бејаше српски велики војвода Јован Оливер, који 1337. год. даде извесне повластице манастиру Св. Димитрија у Кочанима. После Оливера Кочанима је владао Костадин Дејановић, о коме још трају народне успомене у кочанском крају. — Врло је мало спомена о Кочанима турскога времена. У 17. веку ћустендилски и штипски митрополит звао се је покаткад и кочански. По једном летопису Турци су 16:0. силом истурчили и Кочане (Кочени). Данас се Кочани славе са свога „кочанског ориза“. Култура пиринча у кочанској котлини мора бити да је из старијега времена, ма да о томе немамо изричног спомена. Лазар Саранцо помиње да скопска околина даје неку мању количину пиринча. Хаџи-Калфа бележи да се пиринач сеје око Сереза, Драме и Бера. Нема сумње да се пиринач сејао око Кочана и у 16. и 17. веку, када се сејао и око Скопља и Сереза. — При крају 19. века у Кочанима је било преко 5000 становника. Ван великог трговачког друма у Кочанима се водила извесна локална трговина домаћим производима, нарочито пиринчем и афијуном, али је та трговина била у рукама Штипљана, а сем тога Кочанима је конкурисало и оближње село Виница, где су се држали недељни пазари већи и боље посећивани од кочанских.