Наши нови градови на југу

КРАТОВО.

У римско доба на месту данашњег Кратова била је варош Крашискара. И данас се у околини Кратова жопањем наилази на старе зграде, гробове и новце из времена Римљана. Византинци су Кратово звали Корштос или Корштон. Арапски географ Едризи помиње га као напредан и добро насељен град“ Кортос или Корштос. МИ данас Кратово са својим грађевинама: црквама, кулама и мостовима даје утисак средњевековне вароши. У Средњем Веку Кратово је било важно рударско место са Сасима рударима, који су у кратовски крај дошли и развили рударство вероватно пошто је Кратово 1282. год. присаједињено Србији. За владе цара Душана кратовски рудници беху главни извор богаства Јована Оливера. Доцније су од Оливера Кратово наследили

рагаш и Костадин Дејановићи, са којима су Дуровчани одржавали пријатељске везе. Према шљакни и другим траговима у кратовским се рудницима ранијих векова експлоатисало: сребро, олово и бакар. Поред многих трагова негдашњег рударства у кратовском крају, на старо рударство опомињу и имена села кратовског краја: Шопско и Турско Рудари, Јамишта, Железница, Ш!легово (дег 5сћ]ар), Шталковица (Фе З!оПеп), Саса; чак се чују речи из рударског живота, које је народ примио од негдашњих рудара Саса: ушман (дег Нинетап, рудар) штоне (фее 5гоПеп, ров, улаз у рудник), шлакно (де 5етаске=аггурија).

По турским изворима, султан Мурат |, идући на Косово 1389, год. прошао је кроз Кратово (Каратова), а већ идуће године, 1590. султан Бајазит зауве га од Костадина Дејановића. У 15. веку, под Турцима, Кратово је и даље остало знатна трговачка и рударска варош, коју су посећивали Дубро-