Наши нови градови на југу

12 ___КОСТА Н, КОСТИЋ

вчани. Кад су 1440. год. дубровачки посланице са султаном Муратом |. преговара"и о суми годишњег данка, који ће му Дубровачка Република плабати, истицали су му да корист, коју дубровачки трговци доприносе Турскоме Царству тргујући у Једрену, Серезу, Крашову (Ста;ћоа) и другим местима, више вреди него цео данак. И за владе султана Мухамеда [. и Бајазита : Дубровчани су долазили у Кратово, где су плаћали царине, као и за владе султана: Мурата Н, 29, „од сте аспри две аспре“ Важност Кратова 15. века пол турском владом види се и из једне народне песме: цар Мурат (П.) нуди Мари (Бранковићевој, својој султанији) Ново Брдо и Кратшово да се потурчи. У 15. и 16. веку било је у Кратову бегатих, просвећених и отмених људи, као и ревносних хришћана и мученика за веру. Кад је 1466. год. охридски архиепископ обилазио своју архиепископију, он сврати у Крашово, па се ту са свештеницима, калуђерима и првим бољарима из Кратова саветовао о црквеним стварима; тај кратовски сабор решио је и узео Кратовца Дмитра да, за потребу, охридске архиепископије, преведе са грчког на српски црквени законик. Средствима Кратовца Марина, поп Радотина сина, 1449. год. би „исписана“ црква Св. Про хора Пчињског. | Рударски радови око Кратова настављени су пи у 16. веку. Закупници кратовских рудника сачували си своја права и за време Турака. У 16. веку помињу се као закупници кратовских рудника богата и угледна браћа Пепићи: Никола, Димитрије и Ђорђе, а нарочито кнев Димитрије Пепић (1 1566.), који је био као неки полунезависан господар кратовских рудника, а можда и потомак Драгоша и Костадина Дејановића. Никола Пепић и брат му Ђорђе били су велики добротвори лесновског манастира Св. Архангела Михаила и Гаврила: поклањали су му куће, винограде, ливаде, подигли ћелије, препрате, порте, па чак и цркву Св. Ђорђа на манастирском, метоху, и богато му поклања разне црквене утвари. Колико