Наши нови градови на југу

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ ј пз

је уважење уживао кнез Димитрије Пепић у Кратову, тотово као неки владалац, види се из записа на једном јеванђељу, које је писано 1563. год. „у данима благочастивог и христољубивог господара кнеза Димитрија“. После Пепића као кнезови кратовски, „богохранимог места Кратова“, помињу се неки Андрија и Никола Бојичић, који 1581. год. лесновски манастир покри оловним плочама.

У 16. веку у кратовској околини "експлоатисани су златни и сребрни рудзици, а у Кратову, као некада за владе Костадина Дејановића, ковани су новци. И данас- се налазе новци турски ковани у Кратову за владе Сулејмана ||. и Селима ![ То су сребрна акчета, на којима је Крашово означено као место где су искована. К. Зено прошао је кратовским крајем 1550 год, и у свом путопису бележи да су у Кратову богати златни и сребрни рудници и да се ту кују новци, а све то султану доноси годишње 70000 дуката. После 25 година истим је путем прошао млетачки посланик Јаков Соранца и његов путописац (1575.) помиње да у месту Отасћоуа, између Скопља и Ћустендила, има ковница златног и сребрног турског новца, а за ту ковницу златна и сребрна руда копа се.у оближњим планинама, Ова путопишчева вест свакако се односи на кратовске руднике, и, нема сумње, Соранчин путописац је погрешно чуо име места или га је погрешно забележио (Огабома=<Сгаома).

И у 17. веку Кратово је било познато као рудар ско место, у чијој су околини експлоатисани бакарни, сребрни и гвоздени рудници. Кратовска ковница сребрних новаца радила је у првој половини 17, века, за владе Мурата ЈУ. (1623—1640.), али је у другој половини 17. века, већ 1660. год. престао рад у старој ковници султанових новаца, а у оближњим се рудницима радило с времена на време (Е. Челебија). И Хаџи-Калфа помиње у Кратову ковницу новаца. („зарб-хана“), за коју је златна и сребрна руда доношена са Осогова. Из ове ковнице примала је своју плату војна посада у Скопљу (300 војника). Јован