Наши нови градови на југу

114 КОСТА Н. КОСТИЋ

Кулиновић у свом извештају од 1645. г. наводи да у Кратову има 7 католичких кућа са 15 душа, а да је у Кратову раније било више католика, па су се, у времену 1619—1645. г., одрекли католичке вере. Да ли ти католици у Кратову бејаху Срби Кратовци или последњи остатак средњевековне сашке колоније у Кратовуг Католици у Кратову имаху тада чаки пркву која је била посвећена празнику Велике Госпође. 1655. год. у Кратову би произведен за католичког мисионара Стеван Кратовац. Према извештају вероватно од архибискупа Петра Богдановића (1685), Кратово је у другој половини 17. века имало 300 кућа и међу њима 8 доста чврстих кула ау околини било је златних рудника. Ти златни рудници тешко да су радили у оном времену. Оне куле, које Богдановић помиње измешане са кућама, свакако су заостале још из Средњега Века; можда су се у њих некада склањали рудари испред опасности. Њих и данас има у Кратову (7), Злетову и у неким околним селима. Према краткој статистици Петра Богдановића, Евлија Челебија као да увећава Кратово свога времена (1660.). На име, Челебија рачуна у Кратову 800 камених кућа и 350 дућана. Куће су биле на један или два спрата, а све су биле покривене „црвеном ћерамидом“. Било је прекрасних башта, 20 џамија, медреса, текија, школа, чесама, хамама. Градом је управљао ајан (војвода). Закупник кратовских сребрних и железних рудника био је тада неки Мехмед-паша, који је живео у Скопљу и плаћао закупнину државној каси 70 товара аспри (седам милиона аспри). У 17. веку, по сведочанству Хаџи-Калфе и Евлије Челебије, у кратовским се рудницима радило на седам места, а највише се вадило сребро и бакар. Сребрна руда доношена је ради топљења и прераде и из „ћустендилских планина“. Рудари су били околни сељани, „који су вадили сребрну и бакарну руду и предавали је емину (надзорнику), и за тај рад по рудницима уживали су извесне слободе и ослобођење од свију дажбина. Тада је Кратово било на гласу и као