Наши нови градови на југу

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ и5

обиљан трг за бакар и бакарно посуђе (котлове, ибрике, свећњаке, кадионице, фењере и др.). Кратовски бакар сматрао се као бољи од босанског и кастомонијског (у Азији). Најлепша чаршија у Кратову била- је казанџијска.

У 18. веку Кратово се не истиче ни као рударско ни као трговачко место, те изгледа да је тачна претпоставка Г. Ст, Симића, да је Кратово настрадало у турско-аустријском рату. После повлачења аустријске војске Турци су попалили и порушили сва рударска насеља и радове у Кратову и његовој околини. По аустријским извештајима и нашим записима, Аустријанци су дошли 1689. и 1690. до Бање (Ћустендила) и Штипа, па су вероватно и у Кратово дошли. Што се почетком 18. века неки Кратовци налазе у Аустрији, вероватно да су избегли по одласку аустријске војске, не смејући сачекати повратак Турака. А када у рату 1736.—1739. Аустријанци заузеше Ниш и кренуше даље, 1737.Г. у Кратову завлада „велики страх. Вероватно су Кратовци дрхтали да их не снађе беда као и 1690. г. 1704—1706. у Будиму се јавља прота Вељко Поповић из Кратова, који о себи вели да је срећан зито је од Будама у Крушедол допратио тело патријарха Арсенија Чарнојевића. 1716. у Будиму, „у доњој вароши,“ живео је јеромонах Григорије, родом из Кратова. Како се рад у кратовским рудницима јавља и у првој половини 19. века, то изгледа да кратовско рударство није сасвим пропало у 18. веку. У 17. веку закупник кратовских рудника становао је у Скопљу. И онај Али-бег „мајденџија“ (закупник мајдана), који 1805. год. живи у Скопљу, можда је био закупник баш кратовских рудника. 1829. год. управник кратовских рудника, „благородни ага кратовских мајдана,“ бејаше месни ага. 1836. год. Ами Буе нашао је у Кратову само две топионичке пећи, од којих је једна била разваљена, а друга у доста рђавом стању. Топљен је галенит, довожен из рудника на миљу и по од вароши. Добијало се олово и нешто сребра, ади се