Наши нови градови на југу

"о ___КОСТА Н. КОСТИЋ

уопште радило са мало- вештине и економије. Буе рачуна у Кратову 5—6000 становника. Рударски рад у кратовском крају, иако примитиван, трајао је све до 1882. год. Све до 1871. кулучила. су многа села чак и у прешевском крају. Сваког би пролећа „маденџија“ пролазио села, разрезивао раднике по кућама и одређивао време кад ће које село имати да пошље своје раднике на кулук у рудницима. Радило се у рудницима и дању и ноћу. Тежак је био тај рад, на који су изгоњене и женскиње, те су сељани кулучари бежали из кратовског краја, само да се ослободе те беде. Тај тешки рад толико је запамтио народ и толико га се бојао, да су се кратовски сељани, и после укинућа тога кулука, све до краја турске владе, склањали испред оних који су руде истраживали. Иначе су Кратовци били на добром гласу као рудари и вешти испирачи злата из златоносних река. Опадање пак кратова у 19. веку види се из ове мале статистике: Буе (1836.) рачуна у Кратову 5—6000 становника, а Кнчов (1895. и 1900.) 4500.

У 16. 17. и 18. веку Њустендилске се владике зову и кратовске. један се од њих, Михаило, 1651. г. хвали у Русији да су му родитељи и прародитељи били кнежеви у Кратову, и да му се отац звао Никола. Изгледа да је овај Михаило био из породице Пепића (син Николе Шепићарг) или син кратовског кнеза Николе Бојичића, који се помиње 1581. год. У 17. веку Неко су време и у Кратову становали коласиски (ћустендилски) епископи.

· Вредно је и потребно овде нагласити да се од увек Кратово рачунало да припада српској земљи, као што су Кратовци и ранијих векова сматрали себе за Србе. Охридски архиепископ Доротеј 1406. г. у Кратову нађе преводника, да му законик са грчког преведе на српски. Почетком 16. века дошао је млади кујунџија Ђорђе из Кратова у Софију. Њега су 1515. год. Турци спалили у Софији, што се није хтео потурчити, а наша га је црква, због његове мученичке смрти, узела за свеца (Св. Ђорђе Кра-