Наши нови градови на југу

ГЊИЛАНЕ ИЛИ ГИЉАНЕ.

У 14. веку помиње се неко место Морава, где се 1342. год. бавио краљ Душан. Хаџи-Калфа (прва половина 17. века) помиње неко место Мораву, на 17 дана од Цариграда, Јањева, Новог Брда и Качаника; а положај Качаника одређује између Скопља; Приштине, Мораве и Призрена. Изгледа да ће то бити Гњилане, како чак и Буе узима: Срби Гњилане зову Морава. Међутим изгледа да се Гњилане у Средњем Веку звало Гнивљани, а Буева сасвим произвољна претпоставка да је име Гиљан, како Гњиљане Турци зову, турског порекла: Гиљан Болханјезерски хан (апђегое ди Тас). Монахиња Евгенија (кнегиња Милица) са синовима Стеваном и Вуком (1394—1402.) дала је пиргу Св. Василија у Св. Гори село Ливочу у Бинчи Морави, па је послала челника Вука, да са „стариницима“ (старим честитим људима) „отешу“ (поставе) међе селу Ливочи. један од тих „стариника“ био је и „Радивој из Гнивљана.“

0 Гњиланима турског времена имамо поуздан спомен тек у путопису барона Божура. Божур назива Гњилане (Об ап) великим селом, варошицом, која има само неколико група кућа. Анри Пуквиљ рачуна у њему 200—300 кућа. Кад је Пуквиљ прошао кроз Гњилане почетком 1807. г., толика је несигурност владала у граду и околини, да је становништво дрхтало само кад чује име хајдуци, који су убијали трговце на самом уласку у варош. Донније као да је Гњилане нешто порасло: Буе рачуна · у њему око 1500—2000 становника. Хан и Тодор П. Станковић помињу да у Гњиланима има подоста. турских породица досељених из Новога Брда.