Наши нови градови на југу

132 КОСТА Н. КОСТИЋ

су већином били рудари. Као и Кратово и Ново Брдо, Јањево је имао своје господаре, кнезове, који су можда били оно што и Пепићи у Кратову. 1613. ГОД, „при митрополиту новобрдском“ Пајсију, помиње се Марко Артофилахт, „господар богоспаснаго места Јањева“. Марин Бици (1610. износи малу статистику Јањева свога времена: 120 католичких, 200 православних и 180 муслиманских кућа. У околним се рудницима сребро изобилно копало. О јањевцима Хаџи-Капфа вели да су махом рудари. У јањевским се рудницима радило и у другој половини 17. века. Стеван Гаспари вели у свом извештају (1671.), да Јањево изобилује сребрним рудницима, и да је султан имао своју половину ог добијеног сребра. Тада су католици у Јањеву имали своју цркву Св. Николе. Дубровчанин Магија Гундулић (1674. год.) назива Јањево веома насељеним местом, у коме су православни у већем броју, а има и католика (Латина). Аустријски извештаји од 1689. и 1690. год. помињу Јањево и његове сребрне руднике. По српски народ страшне и судбоносне године 1689. и 1690. јањево је преживело са мање штете, изгледа, него друга места (на пр. као Трепча и Ново Брдо), јер се и до данас одржало. Ами Буе назива га ипак селом. Јукић рачуна у Јањеву до 2000 становника, који су већином католици, а Хан 1720. Јукић бележи о Јањевцима да су добре кујунџије и пушкари и да своје рукотворине разносе по околним турским покрајинама, а Хан је приметио већ 1858. год. да страни фабрикати потиску јујањевске израђевине и да ће због тога пропасти та старинска метална индустрија у Јањеву. Мартин Ђурђевић (1869.) рачуна у Јањеву 250 католичких и 30 муслиманских кућа. На католичкој цркви у Јањеву звонила су три звона. И Ђурђевић помиње да су Јањевци већином кујунџије и да лети своје израђевине продају на вашарима по Бугарској, Маћедонији, Србији, Босни, Румунији и другим земљама. По пропасти „Новога Брда вероватно се један део Новобрђана населио у Јањеву, =