Наши нови градови на југу

НОВО БРДО.

Ново- Брдо било јеу 14. и 15. веку (1350—1450.» тнајвећа и најславнија варош у целој унутрашњости Балканског Полуострва; било је познато целој Ев"ропи. Један га географ 15. века зове главним градом Србије. Због великог богаства и славе, Турци су га -звали Мајком свију (српских) градова. Дубровчани "су га називали великим и славним тргом. Важност, и ако јако смањену, Ново Брдо одржало. је и до пред крај 17. века. То, некад веома славно место, пред жрај 19. века имало је само пет и то арнаутских кућа; српских кућа није више било. Свуда се видела беда и развалине. Данас је Ново Брдо слободно. Ако се обнови стара рударска раднаа, која је толико "славе доносила Новоме Брду, поуздано ће нови рудари и нови грађани Новога Брда подизати нову варош на још видљивим темељима станова и зграда "својих претходника. Читава се књига може написати о прошлости овог славног места.

Већ 1325 год. Ново Брдо се јавља као трг који посећују Дубровчани и закупљују његову царину. Својим писмом од те године краљ (Стеван Дечански извештава Дубровачку Општину да му је њен трађанин Паскоје Гучетић исплатио закуп новобрдског трга. Нарочито се много Дубровчани помињу од 1379—1450. год. Тада се у Новоме Брду налажаше главна дубровачка колонија преко које је „Дубровачка Опттина издавала заповести за остале оближње дубровачке колоније. У почетку 15. века У Новом Брду становаху чланови готово свију племићских дубровачких породица и то делом као велики трговци а делом као сопстве ници рудника. Чак је, изгледа, било забаштињених Дубровчана у Новом Брду.

У Новом Брду дубровачка колонија има свога консула и судије. Поред Дубровчана у Новом Брду