Наши нови градови на југу

НАШИ НОВИ ГРАДОВН НА ЈУГУ 135-

бејаху настањени и италијански трговци, нарочитоМлечани. Трговинске се везе Новога Брда пружаху на Исток до Софије, Једрена, Цариграда, Солуна и Сереза, а на запад до Италије. Због тих трговинских веза Ново Брдо је било у 15. веку место, где су се могле најбоље и најбрже добити вести о догађајима на Балканском Полуострву. У подграђу Но– вога Брда, где беше тегсајит или бигаиз, било је много и домаће властеле. По дубровачким летопи– сима из Новога Брда је пореклом била дубровачка. породица Касица. Покаткад се у Новом Брду бавиоцар Душан, а нарочито је кнегињи Милици и њеном сину Стевану Лазаревићу Ново Брдо било у вољи. Кнегиња Милица се звала „кнегињом од Новога. Брда“ (допипа Епветша сопи за Моџпађегде), а њењ син кнез Стеван „господар Новога Брда.“ Ново. Брдо са оближњим градићима Призренцем и Прш– лепцем, било је баштина кнеза Лазара и његових наследника.

Велику славу и огромно богатство Новоме Брду доносили су његови златни и сребрни рудници, о којима се у иностранству причаху баснословне ствари. Нашим владаоцима, својим господарима, Ново Брдо доносило је велике приходе, а нарочито "је деспота Ђурђа обогатило. Деспот Стеван Лазаревић пише 1405. год. Пошто не жели да Хилендар буде „лишен новобрдског обиља, које му (деспоту) по божансшвеној наредби земља 6огатшо на дар доноси“, то је наредио да се из Новога Брда даје Хилендару годишње по 100 литара сребра. Грк Критовул (средина 15. века) вели да у околини: Новога Брда има толико сребра и злата, да се, ако се земља само заоре, злато и сребро изорава. Кон стантин Филозоф, биограф и савременик деспота Стевана, и неки српски летописци Ново Брдо не зову друкчије него „град сребрни, у истину и златни.“ један га наш летописац зове Сребрним Градом, атако га, на свом језику, зваху и турски историчари (Ђумиш-Хисар — Сребрни Град). Француз Бертрандон де ла Брокијер (1433. тврди да деспоту