Наши нови градови на југу

ПРЕДГОВОР ХЕ

дез реда. Цркве се преобраћају у џамије, или се од њиховог материјала зидају текије, беристени ин амами. Старе живости и свежине нестаје, а на место тога се зацарују турски ујавашлак и мурдарлук, за чије појмове ми немамо ни речи у своме језику. Кад је наша војска срушила турско царство, нашла је у њему потпуно онакажену слику некадашњих наших градова, а наши људи у њима беху већ издишуће потомство предака, чија дела чине најлепше листове наше Историје и најлепша места наше народне поезије.

То би била у неколико речи заједничка историја наших нових градова на југу. Покојни Костић нам је написао посебну историју свакога од њих. То вије био лак посао, бар не за сад, јер се из рушевина и отпадака, из непотпуних и оштећених историјских споменика, из крњих бележака и бледих путописа, без темељне претходне критике, без мнотих комбинација и без дугих проучавања не дају створити тачне и беспрекидне историје пуне садржине и рељефа. Костић је од онога што је остало 'од наших градова и од помена о њима створио све што се најбоље могла створити.

со

Костић је, као што сам напред рекао, написао свој рукопис после српских ратова 1912, и 1913, године. Због тога су у њему само тековине тих ратова и због тога у њему нема ни Струмице ни Босиљграла, ни Цариброда, наших најновијих градова, који су тековина последњега рата. Његов свршетак Костић није био сраБбан да доживи па да нам и његове тековине прикаже. И

Рукопис покојног Костића оставио сам у свему онакав какав је од њега остао; оставио сам чак и исти ред, којим је градове један за другим сам · распоредио. Мој је посао у рукопису био само то,

жито сам га цео прегледао, исправио ситне омашке и што сам, на неколико места, унео некоје податке, које сам Костић био наменио да се на дотична