Наши нови градови на југу

ПРИЗРЕН

Наш славни Призрен, Цариград српских царева, помиње се и у римско време, као Теранда. Грци су га звали Приадријан и Пригдријана. Наш га је народ и ранијих векова звао: Лризрен, Презрен, Призрин, Приздрен, Прездрин. Турци су га наводили: Торзерин и Персерин. Наше народне песме зову га белим,- убавим и питомим местом, српским Цариградом: „Рано: рани српски цар Стјепане, у Призрену своме Цариграљу“.

Као место са владичанском столицом Призрен се помиње први пут 1019. године. Призренски владика, у 11. и 12. веку, био је потчињен охридском архиепископу. Почетком 13, века, Свети Сава је на ту епископију довео Србина владику и потчинио га новој српској архиепископији.

Као трговачко место Призрен се је истакао нарочито у 13. и 14, веку, када је био једно од најважнијих места у српским земљама. Особито се Призрен подигао за владе краља Милутина и царева Душана и Уроша, који су радо живели у њему или у дворнима у околини његовој. Око 1289. године у Призрену се бавио краљ Милутин. Наши цареви Душан и син му Урош имали су царски дворац у Призрену и у Рибнику близу Призрена на подножју Шарпланине. Цар је Душан близу Призрена, у клисури Бистрице, под Вишеградом, подигао 1348—1 553. год. манастир Св. Арханђела, Михаила и Гаврила. Манастир се почео зидати 1348. год, а већ 1349. покривен је оловом из Трепче. Изнад манастира био је „горњи град Кула“ или Вишеград, који се сада зове Стара Каљаја и Дрвен Град, а Турци су га звали Киг — или Иски и Каљаја. Вишеград је служио манастиру као пирг (кула), где су калуђери склањали и чували манастирске драгоцености, жито

1