Наши нови градови на југу

16 _ КОСТА Н. КОСТИ

Вардару. У 16. и 17. веку Скопље је 'било у трговинским везама са Београдом и Солуном, па чак и са Анконом и Млецима- преко Драча и Љеша. Саобраћај са Солуном вршио се Вардаром на чамцима п сплавовима. Нарочито је била жива трговина кожама, вуном, житом, вином и воском. Жито је свожено Вардаром у Солун, а восак караванима У Драч и Љеш, а одатле даље преко мора у Шпанију (у Млетке и Анкону). Коже и вуна извожене су из Скопља „на све стране“, како вели један путописац. Каравани су пет дана путовали од Скопља до Драча, где су доносили восак, вуну и __ изврстан кордован. У другој половини 17. века у Скопљу је била инспекција златних и сребрних рудника скопске области и у Скопљу се ковао новац. Да је Скопље у 16. веку била велика и богата трговачка варош види се и по томе што је у њему тада била велика дубровачка колонија. Трговина вином у Скопљу доносила је велике користи трговцима па су се њоме бавили чак и Дубровчани насељени у Сковљу. Они су, шта више, куповали у околини земљиште, и подизали винограде, које су им за храну и одело обрађивали од Турака јевтино "купљени робови. П. Богдановић (1685. подвлачи да у околини Скопља има врло много винограда, који дају изврсна бела, црна и жућкаста вина. Од каквих је одличних грађана била састављена дубровачка скопска колонија види се по томе, што чак и страни посланици у пролазу кроз Скопље ' одседају код Дубровчана. Тако француски посланик Ноаљ (Моа ез', проведе (1575.) два дана у Скопљу у дому неког Дубровчанина племића. Млетачко посланство Јакова Соранце (1572. преноћило је у Скопљу у кући Дубровчанина Николе Пуцића. Путописци 16. и 17. века помињу у Скопљу и многе Јевреје, а познато је да је Јевреја и ранијих векова највише било у великим варошима. У 17. веку у Скопљу се јављају и Јермени, који се, заједно са Грцима, Цинцарима и Јеврејима, у 16, 17. и 18. веку јављају на главним трговачким друмовима.

кука чаши ПР 1 љети