Наши нови градови на југу

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 15

банији, и ако ти наши Срби Скопљанци не учинише никакву кривицу. 1535. год. Турци порушише („расипаше“) цркве у Скопљу, а 1555. велики земљотрес („трус“) поруши многе куће и цркве. 1594. „изгоре Скопље“.

У 15. и 16. веку Скопље је било богата и напредна варош, а несумњиво једна од највећих српских вароши. Већ 1502. год. Феликс Петанчић зове га главним градом Дарданије. Још Петанчић бележи о нашем лепом Скопљу да је богата варош, да се налази на међи Маћедоније и да изобилује свакојаким земаљским плодовима, Анонимни италијански путописац (1559.) рачуна да у Скопљу има 29.000 становника што је свакако претерано, јер други путописци 16. века узимају да у Скопљу има 3000 кућа. Марин Бици (1604.) још више преувеличава број кућа у Скопљу — на 40.000! Кад би то било истинито, могли бисмо рачунати да је Скопље било у !6.и 17. веку највећа варош у српским земљама са 200.000 становника. Све путописци 16, и 17. века зову Скопље великом вароши, једино га непознати Рус (путник по Турској у другој половини 17. века) зове „великим селом“, вероватно због његове растурености и што су му куће биле потонуле у зеленило.

Све до своје катастрофе 1687. год. Скопље је било веома напредна и богата индустријска и трговачка варош. Аноним (1559.) истиче да је у Скопљу велика индустрија. Соранчин путописац (1575.) вели да у Скопљу све што није духовник или војник живи од трговине и заната, Е. Челебија (1661.) вели · о скопском тргу да има 2.150 дућана, а варош је подељена на чаршије од којих су најлепше платнарска, свиларска, шаторџијска, обућарска, бојаџијска и калпагџијска (капарска). Доктору Брауну (1669.) Скопље је велика трговачка варош, у пределу веома пријатном и плодном, „лепо и многољудно место“, 700 кожара чине врло добру кожу у каменим коритима, и тај се скопски кордован извози у све стране земље. Та су камена корита била у