Наши нови градови на југу

14 | КОСТА Н. КОСТИЋ

На једном таквом сабору 1349. г., донесен је и први, већи, део знаменитог Душановог Законика. Из тог су времена стари српски новци са натписом места ковања Скопље: вероватно је и град Скопље, као н Призрен, имао право ковања својих новаца.

Турци су Скопље заузели од Краљевића Марка 6. јануара :392. год. У освојено Скопље доселише се многи Турци са женама и децом. Ускоро Скопље постаде знатно турско војно средиште, одакле су они полазили на још непокорене српске државе и куда се враћаху са пљачком и робљем из Србије, Босне и Црне Горе. У 15. веку Скопље је изашло на глас као најобилнији и најевтинији робовски трг, на коме се роб продаваше за војнички калпак и најлепша робиња за пар чизама. На крају 14. и у почетку 15. века у Скопљу и скопском облашћу, заповедао је турски скопски војвода Пашајит (Разау сарбапеца Зсор!е) који се дописивао са дубровачком општином и коме је ласкала и сама млетачка република и давала му као своме човеку годишњу пензију 500 дуката, што је био предусретљив према млетачким трговцима. Пашајитову област (и Скопље) посећивали су и дубговачки трговци, којима је Пашајит опраштао трећину царине и обећавао им да ће свакоме, било Србину било Турчину, одсећи главу, само ако узнемирава дубровачког трговца. Млечани су доцније (после 1409.) поткупљивали и последнике Пашајитове у Скопљу Исаили Исак-бега, а 1419 год. погплаћују против зетског господара Балше Стевана Црнојевића и турског заповедника у Скопљу. Са истим Исак-бегом и њего– вим синовима имали су односа и наши Дубровчани и обдаривали их богатим посуђем.

Под турском владом Скопље је често страдало. По нашим летописима султан Муса 1413. год. поруши („расипа“) Скопље, а 228. капа султан Мурат 1. „попали“ Србију, Скопље „изгореи у њему много душа сагоре“. Према једном савременом запису, 13. маја 1467. султан Мухамед П. исели из Скопља 15 православних домова и пресели их у Коњух у Ал-

ај се ==