Наши нови градови на југу

· 20 КОСТА Н. КОСТИЋ

чисте и белим каменом калдрмисанг. Скопска је тврђава била јака, лепа, петоугаона, са зидовима високим 150 аршина, и са 70 кула. Пред градском капијом, окићеном оружјем, био је мост који се на ланцима и чекрком спуштао и дизао. У тврђави је било 100 војничких кућа, магацина и нешто топова. У вароши је било 7—9 гостионица, где се путницима бесплатно храна издавала. Било је ханова, бећарских одаја (за становање и преноћиште нежењених занатлија. и калфи), безестан тврд као град, покривена чаршија и сахатна кула подигнута 1430. год. Пред сваким су дућаном биле саксије са цвећем, а дућанџије су имале обичај да своје муштерије при улазу у дућан попрскају мирисима. „Латина“ било је то доста, а виђали су се и „Френци“ и Маџари. Сва је околина скопска била под грозним виноградима: „Око Скопља има на 77.000 дулума приватних, а толико исто и вакуфских винограда“, вели Е. Челебија.

Аустријски извештаји од 1689 год. представљају Скопље као врло велику варош, велику као ондашњи Праг, само што је била без зидова и ровова. Ил.ало је леп изглед, по своме зеленилу и својој растурености личило је више на село него ли на варош. Било је ту дивних џамија (40), прекрасних вртова, лепих зграда и палата, 7—8 великих трговачких ханова, 10—12000 кућа, 40. до 60.000 становника, а самих Јевреја 400 породица. У дућанима по вароши било је робе много и врло скупоцене, али је избегло становништво понело са собом најскупоценије ствари. Скопски митрополит Јевтимије, кад је 1687. год. био у Русији, давао је тамо обавештења, да су се становници Скопља почели селити у разне градове по Турској, чим су чули да се аустријска војска приближава. Међутим, Аустријанци су ушли “ Скопље тек после две године. Према једном аустријском извештају (29. нав. 1689.) Ђенерал Пиколомини намеравао је да избије на Јадранско Море, али се није смео усудити проћи кроз Албанију, а

"иу тути