Наши нови градови на југу

к

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА југу 21

када је дошао с војском пред Скопље, нашао је варош као нему: све се становништво било иселило, оставивши своје куће и радње. Аустријанци су најпре опљачкали варош, изневши из дућава и кућа без господара све што је било боље, па је затим ђенерал издао наредбу да се варош са свију страна потпали, и док је убаво и богато Скопље горело и праштало, аустријска војска стајала је унаоколо и посматрала, уга звуке војне музике, пожар једне лепе српске вароши, док није сва до темеља сагорела. После тога, пошто се Аустријанци почеше повлачити на север, разбегло се становништво стаде враћати на згаришта својих домова. Да несрећа буде још већа, идуће 1690. год. Скопље и његова нахија опет настрада, сада од Турака. Неки Скопљанацје тада забележио: Халилпаша разби са војском Скопље и Качаник, исече скопску нахију. Ово потврђују и аустријски извешштаји и додају да су Турци попалили и околна села. Пропаст Скопља 1689. год. забележили су и наши летописи: „Примише Немци сву српску земљу и пленише Скопље,“ „многонародни град Скопље попалише и разорише,“

· Катастрофу од 1689. године преживеле су само неколике камене зграде; од осталог Скопља бејаху преостале само развалине, које се виђаху чак и крајем 18. века. У току 18. века Скопље се помало подизало из згаришта, становништво се старо вра-. Ћћало у порушене своје домове, а ново, нарочито са села, притицало, али је већ 1706. год. од куге јако настрадало. Често страдање Скопља од „чуме“ (куге). оставило је успомене и у народним песмама. У једној се народној песми помиње како је Скопље од „чуме“ тако опустошено, да се не чује ни псето да залаје, ни петао да запева, ни човек да прође. Дубровчанин Кабога, који због куге није смео проћи кроз Скопље, него га је далеко обишао, бележи у свом путопису да је те несрећне године 2.000 душа у Скопљу помрло од куге. Патријарх Василије Бркић у свом опису Европске Турске (1771).