Наши нови градови на југу

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 23

дућанима виђала се најобичнија роба. Гризебах (1839.) рачуна да у Скопљу има 2000 кућа. Познати Јордан Хаџи-Константиновић-Џино (1846.) бележи о Скопљу: град стар, велики и чудесан; око њега близу 20 манастира зиданих од српских владалаца. Лепше нам податке о Скопљу тога времена пружа Џинов савременик, дечански монах Гедеон Јуришић (1852.). Скопље, варош велика. Његови се трговци мешају са европским људима. У вароши се налази велико здање, на два спрата, са много соба; све су собе на свод и оловом покривене (Куршумли-хан). У ово се здање уноси трговачки еспап, од кога се ту узима и царина. У Скопљу се прича да је то здање подигао цар Душан за своју војску. Да је пак Скопље већ у средини 19. века било знатна трговачка варош, доказује нам познати народни мученик и борац у Босни фрањевац Фрања Јукић, који је 1852. год. прошао кроз Скопље. Јукић бележи у свом путопису да Скопље води знатну трговину са Сарајевом, где увози дуван, пиринач, бабње, уље, а из Босне довози гвожђе. Јукић рачуна да у Скопљу има 20.000 становника, од којих има 2.000 кућа православних, а међу њима има и Срба. Аустријски консул Хан (1858.) узима да у Скопљу има 20.800 становника (13.000 муслимана, 7.000 православних и 800 Јевреја). Грк В. Николаиди (1859.) бележи о Скопљу: у вароши Скопљу има 8.000 кућа (3.000 хришћанских, а остало припада Турцима, Циганима и Јеврејима); Скопље има дваестак ханова и велику чаршију, где три граничне покрајине Албанија, Србија и Македонија долазе да мењају своје производе. Енглески путописац Тозер (1865.) рачуна да у Скопљу има 21.000 становника. У том -времену Енглескињама Макензијевој и Ирбијевој Скопље је, при свем том што је била прилична варош, изгледало опало, јадно и жалосно место, у коме су нај имућнији трговци били Цинцари.

Берлинским Конгресом створене нове државне границе балканских држава и окупација Босне чтицале су на судбину и положај Скопља, За-