Наши нови градови на југу

24 Е КОСТА Н. КОСТИЋ

тварање Босне од стране Аустрије потсекло је крила и њему. До „окупације“ Скопље је у Босну извозило: дуван, гајтан, срмене израде, свилен конац, фино извезено чохано одело, сереско платно, гајтан бугарски, а из Босне увозило се гвожђе и разне гвоздене израде. (ем тога у Аустро-угарску је Скопље увозило“' сахтијан, а отуда довозило разну мануфактурну робу. Скопске табахане (кожарнице) радиле су до краја 19. века. Престанком трговине са Босном град је много претрпео. Кад је затим Скопље везано железничком пругом за Солун и со"унска пруга везана са српском, Скопље је било упућено на Солун, коме је било потпуно потчињено у трговинском скислу. У Солуну се скопски трговци снабдеваху колонијалном и другом робом, и ако је та иста роба пролазила кроз Скопље за Солун. Сем тога Штип, Призрен, Приштина и Нови Пазар сами се снабдеваху потребном робом непосредно из Солуна. Скопски трговци, због неумешности и немања великих капитала, нису умели везати непосредне везе са Евровом. Велике трговачке фирме у Солуну удесиле су да сву трговину (Старе Србије и Маћедоније сасреде у Солуну. У томе им је на руку ишла и сама Управа Железница, која је пренос до Солуна наплаћивала исто толико колико и до Скопља. Па ипак је Скопље напредовало и повећавало се _досељавањем здравог и снажног српског елемента из околних села. Од 1875. административно средиште (столица косовског валије), - Скопље је успело за турског времена да буде најважнији трговински центар у Старој Србији, јачи од Призрена. Сваког уторника скупљао се у Скопљу велики пазар, на који је долазило 5— 6.000 људи са разним производима: доношено је жито, коже, вуна, стока, сир, масло, пастрма, восак, вино, ракија, воће и др, па се то продавало за локалну потрошњу и за извоз. Ситна стока дотеривана је из Куманова и са Овчег Поља, па је нешто извожена у Солун, а нешто клана на саланама за пастрму. Крупна стока, во-