Наши нови градови на југу

ПРЕДГОВОР.

После наших успешних ратова 1912 и 1913 године, започео је Коста Н. Костић, тадашњи професор Реалке у Београду, штампати у „Делу“ кратке и непретенциозне, али врло прегледне, исдрпне и симпатичне монографије о градовима, које је Србија. тада задобила, под насловом „Наши нови градови“. Намера му је била, како је сам тада написао, да „покуша представити у главним цртама прошлост тих наших градова, нарочито у погледу на њихову трговину и индустрију“. Гада ми се, приликом једне посете, жалио да му је уредништво „Дела“ изоставило све напомене испод текста, у којима су били извори, које је употребио и да ће штампање монографија о свима нашим новим градовима трајати врло дуго. На то сам му ја саветовао да дефинитивно изради монографије свију, тада ослобођених, градова, да у њих унесе све што се о њима до сада зна, да их снабде изворима, које буде употребио и да их изда у засебној књизи. На тај начин, рекао сам му, моћи ће приказати и популарисати у потпуности све тадашње ратне тековине, указати тачно на историјске изворе, којима се служио и, највад, ствар ће бити наштампана много брже“но у часопису. Костић је усвојио мој савет, дао се на: посао и израдио монографије свију градова, које смо 1912 од Турака задобили, а 1913 године од Бугара ОД бранили, Од књиге, међутим, тада није могло ништа бити, јер је и сувише брзо избио рат са Аустријом, за чијег је трајања и Костић умро. Његов, пак, рукопис сачувала је његова Госпођа и по његовој, пред смрт изјављеној, жељи донела га је мени да му напишем Предговор и да му нађем издавача. ја сам се одазвао жељи покојног Костића и, благодарећи предусретљивости Српске Књижевне За-