Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

100 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

ране једино и искључиво на томе правцу, није била обраћена пажња, какву је он по својој тактичкој важности заслуживао. На њему се, као потпора тамошњој посади од једне чете Ш позива, налажаху свега две чете 4. батаљона : пешад. пука, од којих је један вод био на Вулином брду, једна чета позади карауле Мачија Стена у селу Младошевцу, а оста так од три вода, као резерва на позадњем положају, на највишој тачци у селу Мачијој Стени. Задатак им је био да затворе правац, који са фронта Вулино брдо — Младошевац изводи гребеном Краваричке планине у позадину целе Моравске дивизије 1 позива. То је оваквим распоредом донекле било и постигнуто. Али ништа није било предузето, да се осигурају и правци, којима је непријатељ могао непосредно загрозити левом боку ове дивизије, јер на Голаку и Халиловом брду (к. 988), између Мачије Стене и Васиљевачке карауле, одакле је та опасност могла наступити, сем појединих усамљених стража из напред поменуте чете |! позива, није било ничега.

Командант дивизије бејаше се на тој страни овако слабо осигурао с тога, што је рачунао да ће му ускоро приспети и 3. батаљон П пешад. пука, који је био деташован у сливу Медвеђе, да до доласка Дринске дивизије | позива заштити Реткоцер. Но он није знао, да је ова дивизија тада тек била у почетку свога упућивања на границу и да према томе она ни у ком случају пре 6. октобра неће моћи на означеном положају сменити овај његов батаљон. Тако је и нехотице учинио једну крупну омашку, чије ће му последице после два дана задати велике бриге.

У сливу Лаба, према нашој Шумадиској ! и Моравској дивизији | позива, тада још није било регуларних трупа, јер се оне тек мобилисаху у Приштини. А од арнаутског живља на Малом и Великом Косову и у Дреници, за које се пре тога рачунало да ће за одбрану Приштине дати 40 до