Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 101

60.000, није устало под оружје више од 15.000 бораца. Јер сва арнаутска племена не одазваше се позиву, што бејаше повод оправданом прекору, који је доста оштрим речима био изражен у депеши, упућеној после Кумановске Битке од стране ко манданта Вардарске Армије, Зеки паше, њиховом најистакнутијем поглавици, Иси Бољетинцу. Многа од њих остадоше код својих кућа, чекајући ваљада да виде, у коликој ће се мери испољити наша војничка снага, па да се после према томе и определе. А није искључено ни то, да су нека међу њима, збиља налазила да ће за њих бити најбоље држати се неутрално, из разлога што смо са њиховим вођама и иначе од дужег времена били у извесном пријатељству, помажући их кадикад, у интересу тамошњег српског живља, оружјем и новцем у њиховим честим сукобима са турским државним властима. Па, предосећајући да је турском господству у овим пределима најзад дошао крај и да би према томе сваки њихов покушај, да га оружаном руком подрже, био узалудан, хтедоше нам тим својим мирољубивим држањем као ставити до знања, да је и њима нарочито стало до тога да постојеће пријатељство са будућим завојевачима ничим не помуте. Само што им то опет с друге стране ништа не би сметало да нас п мучки нападну с леђа, ако би се доцније којим случајем ратна срећа обрнула на страну Турака. -

Уопште узев, Арнаути су један у истини борбен народ, који је од вајкада живео на пушци. Сви су одлични стрелци, храбри, насртљиви, веома брзи и окретни. Лако се сналазе на планинском терену и у стању су, оперишући њиме, појавити се и онде где им се непријатељ понајмање нада. Невероватно се брзо искупљају и одмах, често пута уз велику ларму, нападају у ројевима, тражећи да се провуку кроз празнине или да захвате бокове и позадину трупа, са којима водо борбу. И што је најинтересантније, ретко је кад био случај да нису