Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 107

На одсеку од пута Саставци— Подујево до наше Мировачке карауле, што ће рећи пред фронтом П пешад. пука, пламтела је пушчана ватра, а на десном крилу овог одсека од извора Мердарског потока до напред поменутог пута, десно и лево од наше Мердарске карауле, Арнаути беху појединим јачим групама избили и на гранични гребен, одакле њихови меци допираху до Мердарског утврђења и даље иза овог, у долину Косанице, до улаза њеног у клисуру. Ту су дакле били испољили највећу активност, мада све то бејаше далеко од тога да може личити на какав прави, уређени и систематски напад, за који им у осталом недостајаше снаге, пошто још за дуго не могаху рачунати на помоћ резерава, које се тек искупљаху у њиховој позадини, око и иза Подујева. Испред и северно од Низамског логора, на чијем се темену (к. 675) уздизаше солидно израђена турска Мердарска караула, по својој конструкцији и величини позната у околини под именом Мерћез (што на турском језику значи караула) или, ближе речено, на фронту између пута Саставци— Подујево и карауле Орлиски вис, било је много мање живости. Овде наше предстраже беху изашле на граничну линију, не прелазећи је још нигде. И само по где-где биле су, и то у веома слабој мери, ангажоване у ватреној борби са Арнаутима, који се на томе делу фронта држаху прилично пасивно. Разлог таквом држању ових последњих био је тај, што већи део своје снаге, одређене за ово крило, мораху задржати на Низамском логору и на друму Куршумлија— Подујево код села Д. Дубице, припремајући отпор евентуалном нападу Штумадиске [ са Преполца и десног крила Моравске дивизије П позива од Правитице и Матарова. Најзад, јужно од Мировачке карауле, око Васиљевца и даље према истоку, у реону карауле Мачија Стена, чујаше се само повремана слаба пушчана ватра. На томе делу фронта