Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

106 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

тама 11 повива, које се све налажаху дотле 'код овог другог утврђења. Прве две одоше на десно крило и заузеше део предстражног положаја дуж косе која се пружа источном страном изворног дела Мердарског потока, наспрам Мердарског гробља. Друге две одоше на лево крило и распоредише се на источној падини пошумљеног виса, који се налази између нашег села Баровца и турског села Мировца, неколико стотина метара удаљене од његовог гребена, којим је ишла гранична линија. А између једних и других, одмах позади Мердарске карауле, искупише се предстражни делови 2. батаљона. Тада су и делови ! пешадиског пука, који као одсечна резерва бејаху провели ноћ код ушћа Матаровеког потока у Косаницу, поскидали шаторе и стали под оружје. Неко су време тако стајали, спремни за покрет. Па су онда, око 8 сах. кад је туда наишао командант дивизије, по његовом наређењу, пришли ближе батаљонима истога пука који осигураваху обе косе између села Правитице и села Мердара.

Све је то било извршено у чисто дефанзивном циљу, колико да се што сигурније може одбити напад Арнаута, ако би ови нагрнули у већим масама. Иначе, сва акција на нашој страни, и то онде где су ови кидисавали, сводила се искључиво на то, да се ватром задрже на пристојном одстојању и да им се не допусти да заузму гранични гребен. И у тежњи да се до крајњих граница могућности поштује неповредност гранпце, 1. батерија Моравског пољског артиљер. дивизијона, пласирана код Мердарског утврђења, не смеде својом ватром посредовати све дотле, док јој командант дивизије, кршећи најзад све обзир, не беше лично на лицу места наредио, да отпочне дејствовати.

Кад је командант дивизије, хптајући из Раче где му је био штаб, стигао код Мердарског утврђења, а то је било између 8 и 8.830 изјутра, на фронту својих трупа затекао је овакву ситуацију.