Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 105

за коју је може бити рачунао, да ће учинити рат неизбежним. У том циљу поделио је свој одред на три дела. Два мања одељења поставио је према турским караулама Репоња и Мировце, с тим да их у уговорени час једновремено нападну. А са главнином одреда дошао је код наше Мердарске карауле са намером да ту, на средокраћи између поменутих двеју турских караула, сачека резултат наређеног напада и, користећи забуну која после тога буде настала на турској страни десно и лево од тога места, покуша пробити се у правцу Малог Косова.

Пред поноћ, крилна одељења одиста нападоше турске карауле Репоњу и Мировце. После краће борбе, уз тресак својих ручних бомби, четници успеше да заузму ону прву. Али код ове друге беху крваво одбијени. Арнаутске страже у околини ових нападнутих караула и између њих, што ће рећи према нашој Мердарској караули, намах се узбунише и на целој тој ширини отпоче да пламти пушчана ватра. Арнаутска одељења, размештена, по селима у позадини овог дела граничног фронта, поврвеше ка граници, особито према поменутој нашој караули, тако да за кратко време херметички затворише правац, којим је капетан Танкосић мислио да се пробије. И већ ујутру 3. октобра, на предстражном фронту 2. батаљона П пешад. пука испред Мердарског пи Баровачког утврђења, настаде формална борба, у којој поједине групе Арнаута местимично показиваху тенденцију да се дохвате граничног гребена, који је био стављен под ватру са наших предстража.

Наравно, то изазва одговарајућа прегруписавања и на нашој страни. Тако је командант П пешадиског пука на левом крилу Моравске дивизије Џ позива помакао око 7“ сати изјутра свој 1. батаљон од Мердарског ка Баровачком утврђењу. У исто време ојачао је своју предстражну линију између пута Саставци— Подујево и Мировачке карауле двема четама свога 4. батаљона и двема че-