Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

8 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

На име, наређењем Министра Војног за мобилизацију наше војске, као што смо напред видели, за први дан ове гломазне радње био је назначен 20. септембар. То је требало да значи, а тако јеи општинским властима у упутима за мобилизацију било објашњено, да се време до тога датума оставља обвезницима за спремање, претходно путовање до својих општина, ако су од њих били удаљени, и сређивање домаћих и привредних послова, од којих ће за дуже време а многи међу њима и занавек бити одстрањени. Према томе, по објави мобилизације требало је код општинске суднице извршити прозив обвезника, груписати их по командама и свакој групи одредити спроводника односно вођу, који ће је, када томе буде дошло време, одвести у мобилизациско место са списком, овереним од стране овлашћеног представника дотичне општинске власти; па их после отпустити кућама, с тим да се 20. септемора рано изјутра, потпуно спремни за пут, прикупе на истом месту ради прегледа, поновног прозива и упућивања по „маршрути“, која је на сваком списку била од стране пуковске окружне команде до најмањих ситница назначена. ( друге стране, то је време било остављено јединицама, које су се имале мобилисати, за извођење свију припремних радњи које је до доласка обвезника и коморе, за њихов пријем, прозив, смештај, исхрану и комплетирање ратном спремом, требало претходно посвршавати. Особито се осећаше потреба за овим размаком времена између дана наређене мобилизације и дана пристизања првих партија обвезника и коморе код многих јединица 1! и свију јединица Пи Ш позива, које за време мира нису постојале, односно нису имале свог мирнодопеског кадра, и код којих је као језгро за њихово формирање имао послужити ограничени број активних официра и подофицира, одређених по наређеној мобилизацији из одговарајућих кадровеских јединица, окружних команди и других надлештава и установа. Код њих