Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

10 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

да се врши брзином, која је упутима за мобилизацију била предвиђена.

У варошима и селима остадоше старци, жене, деца и неспособни људи са слабом стоком, која није могла бити употребљена за војне сврхе. Ас њима остадоше и представници цивилних власти, које, да нису морале по наређењима војних власти збирати храну и друге потребе, не би имале никаква посла, јер нису имале кога да гоне због неодавивања овом историском позиву Отаџбине. Ако когод није одмах дошао у своју команду, то је било зато што је од ње био много удаљен или што је из необавештења отишао био у које друго мобилизациско место, а не у оно куда је требао да оде.

Но убрзо затим опустеше и друмови. Све што је припадало ! и Ш позиву бејаше се тада слегло у многобројне логоре, да се тамо за некоколико дана — код јединица које се попуњаваху са територије једног пуковског округа за четири, код јединица које се попуњаваху из целе дивизиске области за шест и код јединица које се попуњаваху из целе земље за дванаест дана, рачунајући од дана означеног за први дан мобилизације — преобрази у једну модерно уређену војску, већу но што је икад српско племе имало под оружјем. И док ова два позива, који садржаваху у себи целокупно наше способно мушко насељење од 21—88. године, образоваху пукове и друге јединице као саставне делове оперативне војске, намењене за предстојеће ратне операције, дотле Ш позив, коме припадаху људи од 39—45 година, и последња одбрана стараца, којој припадаху људи од 46—50 година, већ беху на својим местима, вршећи додељене им војничке дужности. Већи број пукова Ш позива, наоружани старим берданкама, заједно са такозваним позициским батеријама Дебанжовог система, већ бејаху посели важније граничне тачке около целе наше земље, с тим да их на српскотурској граници предаду пуковима ! и 1 позива,