Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

284 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ И ИУ И А

задатак који је првобитно био намењен 18. низамској. Уједно је послат и налог команданту УП корпуса, да произведе једну јачу демонстрацију према десном крилу наше Прве Армије, односно према Моравској дивизији ! позива. Ситуација на бојишту учини им се сумњива, па су овим хтели да се увере са каквом и коликом снагом имају посла и како је она груписана.

Поводом овог налога, на фронту Моравске дивизије ! позива с једне и УП корпуса с друге стране догоди се један јачи судар у сусрету. Турске трупе пођоше ка Табановцу. Случај је хтео да и ! пешад. пук, распоређен код овога места, инипциативом команданта 2. батаљона мајора Милана Маринковића коме никако није ишло у главу што дивизија мирује у времену када Дунавска води огорчене борбе, у исто време полети напред, да би осујетио евентуално шиљање појачања трупама које нападаху ову другу. Борба, која се заметну између њих и у којој погибе овај храбри официр, остаде нерешена. С друге пак стране, на левом крилу Дунавске дивизије ! позива, док је Штипска редифска стигла у висину осталих дивизија своје армије, прилике се почеше знатно побољшавати, јер је командант дивизије најзад и сам почео увиђати своју заблуду. Празнину у центру ХУШ пешад. пука већ је попунио 1. батаљон У. Батаљон на левом камењару био је ојачан његовим 2. батаљоном. Најзад, на Сртевицу, где је већ у велико грцао четнички одред, стигоше друга два батаљона из истога пука, ито баш у моменту кад се на њу бејаше попеле чело сада тек приспеле Штипске редифске дивизије. Овде се пред мрак сударпше две масе које су ишле једна другој у сусрет. И у том страховитом судару из непосредне близине погибе јуначки командант пука, потпуковник Александар Глишић. Већи део његових трупа био је растројен. Али се Турци у сам мрак разбегоше,

Ватра артилериска и пешачка дуж целог фронта