Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 27

.

бране Приштину у много већем броју, у ком случају би се обелоданило да, с обзиром на све мотуђе евентуалности, Трећа Армија, која имађаше с једне стране да заштити нашу територију и за Прву Армију веома осетљиве правце од њихових насртљивих руља, а с друге стране да брзо п у великим етапама гура ка Куманову и Скопљу, није била претерано велика, као што би се на први поглед могло помислити и као што нарочито истичу неки наши критичари, који стратегиски рад наше војске у томе времену сада цене једино и искључиво по завршним резултатима. Па и ова овако слаба снага Арнаута, с погледом на њихове за нашу војску необичне а донекле, бар за прве дане рата, и страшне ратничке особине, није била за потцењивање. Она је, уз припомоћ само нешто мало регуларних турских трупа пред објавом рата жестоко била прптеснила надмоћнију од себе Моравеку дивизију 1 позива. А и команланта Треће Армије толико је била својим енергичним држањем импресионирала, да није смео уложити довољно енергије и предузети офанзиву ни онда кад му је од стране Врховне Команде било наређено, него тек после једног дана, када је мотао рачунати на ефикасно учешће свију својих трупа. А шта би тек било да није располагао са овако. да рекнемо, претерано великом снагом !

Па онда, десило се пи то да је Прва Армија врло брзо прогурала уском просторијом између Карадага и Козјака, да је пред Куманово стигла у исто време када Трећа бејаше заузела Приштину и да је, тако истакнута и усамљена, преко сваког очекивања примила на себе удар главне снаге турске војске. Те п тај факат, ако се буде узео у површну оцену, говори у прилог горе поменутим критичарима, који доказују да је војвода Путник, на уштрб операција на најважнијем операциском правпу. и сувише велику бригу био таца посветио Трећој Армији и заузећу Косова. Међутим, ни он