Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

30 = - М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

јаку снагу или не буду благовремено ивмакли њиховом смртоносном загрљају, формално пригушити. Али ипак Турцима ништа није стајало на путу да се са надмоћнијом снагом преко Кочана и Царевог Села баце на напред поменуту, њима најближу, крајњу левокрилну савезничку колону, те да са њом еврше пре но што им се буду примакле удаљена Прва од Врања и још удаљенија Трећа Армија ив Топлице и Медвеђе, како би у предстојећем судару са овим двема имали бар на тој страни одрешене руке и осигуран десни бок. Изгледа да би им то било понајбоље решење, кад је већ било код њих још у првим данима рата одлучено да напусте став ишчекивања, па да, са оним што су тада имали на расположењу, прибегну офанзивним радњама. И то тим више што је већ била са њихове стране пројектована офанзива друге једне оперативне јединице, самосталног Струмичког корпуса, од Демир Хисара и Џумаје у реону Струме, па би и офанзива од Штипа, односно из троугла Скопље ШтипВелес, преко Кочана и Царевог Села са њом била у веома тесној вези и имала више изгледа на успех него ли ма која друга операција, мада би и она била краткога века. Уосталом, тако је и било наређено команданту турске Вардарске Армије, концентрисане у напред поменутом троуглу. Само што то није било извршено, због чега се слободно може рећи да је слаба бугарска колона, упућена овим опасним правцем, т.ј. преко Царевог Села и Кочана, била веома олако прошла. : Из тога се опет само по себи јасно истиче то, да је савезничка група, намењена да се концентрише на бугарско-турској граници према Кривој Паланци и Кочанима, требала да буде што је могуће јача, особито на свом левом крилу, које је имало да води рачуна и о отвору Струме у свом левом боку. Чак је по снази требала да будеи претежнија од Треће Армије, која је, по својој великој удаљености од троугла Окопље—Штип—Ве-