Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 31

лес, много мање била изложена ударцима регуларне турске војске. Јер, ако ни због чега другог а оно бар ради заштите бугарске територије на овој опасној ватрометини, од ње се захтеваше да буде у стању, док се сасвим не примакну Прва и Трећа Армија, издржати евентуални напад знатног дела турске Вардарске Армија из напред означеног троугла и самосталног Струмичког корпуса из Струме. Или, ако тај напад буде изостао, да се, без икаквог ризика да ће бити оделито тучена, може сјурити у десни бок оне прве, ако би иста покушала ухватити се у коштац са усамљеном Првом Армијом, и то: десним крилом у правцу Куманова, Скопља или Велеса, што ће зависити од брзине напредовања ове, а левим, пошто се буде у довољној мери осигурало према отвору Струме, низ Брегалницу на Велвс.

Према војној конвенцији, која првобитно базираше на претпоставци „да ће главна турска армија бити концентрисана у реону: Скопље, Куманово, Кратово, Кочане, Велес“, Бугари су „ради дејствовања на вардарском операционом пољу“ имали да упуте на овај део граничног фронта своје три дивизије. А ако се буде показало да се на правцу Ћустендил—Крива Паланка—СОкопље могу употребити веће масе, што су претходно требали испитати наш и бугарски Главни Генералштаб, и ми смо тамо требали пребацити две дивизије. На тај начин, на левом крилу целокупног операциског фронта у захвату надлежности српске Врховне Команде, којој је било остављено да управља заједничким операцијама на овој страни, евентуално се могло стећи пет дивизија, што би, и на случај да се у сливу Вардара, по горњој претпоставци, одиста буде наишло на главну снагу целокупне турске војске, за извођење једног озбиљнијег 604ног удара било потпуно довољно. Но у најгорем случају, ту би се имале бугарске три дивизије, од којих би једна или две посигурно биле састављене