Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

32 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

од по три пешадиске бригаде, што би, укупно узев, опет представљало јачу снагу но што је износила наша Трећа Армија.

Али на два дана пред мобилизацију, т.ј. 15. септембра, израђен је био нови споразум између Начелника Главног Генералштаба српске и Начелника Главног Генералштаба бугарске војске, у коме се више не спомиње претпоставка о концентрацији главне снаге турске војске за целокупно европско турско ратиште на Вардарском војишту. Како изгледа, сад накнадно, бар за први мах, дата је била готово подједнака важност и овом војишту и оном у сливу Марице, јер је било одређено да српска војска, уз припомоћ само једне бугарске дивизије која јој је у прво време требала бити придата, осваја Маћедонију, док међутим сав остатак бугарске војске, коме ће се доцније, после првих успеха у овој покрајини, придружити и та деташована дивизија, имао је бити употребљен на Маричком војишту. |

По том, дакле, коначном споразуму, једна наша дивизија, и то Тимочка [ позива, одређена иначе да се концентрише код Врања, у реону Прве Армије, била је из својих мобилизациских места упућена на Цариброд, а одатле сувим и жељезницом на Ћустендил. Лево од овога места пак, испред Дупнице, прикупила се беше бугарска УП (Рилска) дививија, која је заједно са оном првом имала да. образује Другу српску Армију, намењену за операције у правцу Куманова, Скопља и Велеса широком зоном између српско-турске границе и Козјака с једне и планине Пљачкавице с друге стране. На тај начин, на овом крилу стратегиског развоја српске војске, уместо пет или у најмању руку три, у збиљи се нађоше свега две савезничке дивизије. Но и од тога, само су Тимочка дивизија ! позива и једна бритада УП (Рилске) дивизије стварно биле употребљене ва ову сврху, и то она прва преко Криве Паланке а ова друга преко Царевог Села, дакле