Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

38 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

офанзиву одмах у почетку рата, они су се већ били саживели са идејом да Турска, кад наступи случај да се оне све дигну против ње, моментално мора жртвовати извесне веће пограничне просторије и остати у дефанзиви до тренутка, када поменуте две радње и сама буде завршила, односно када буде у могућности да са надмоћнијом снагом пређе у офанзиву и, користећи се својим централним положајем, раздвојене савезничке армије једну по једну оделито туче. А такво је гледиште, уосталом, заступао и некадашњи инструктор турске војске, немачки генерал фон дер Голц, који им је 1910. године, после одржаних великих маневара код Једрена и по обиласку српско-турске границе, на молбу њиховог војног министра, био у том смислу поднео нацрт ратног плана за одбрану Турске у рату против Бугарске и Орбије, које представљаху најозбиљније противнике њене на Балкану. Па је најзад и кроз цео ратни план, који после тога бејаше дефинитивно израђен у њиховом Главном Генералштабу, оно било дословно спроведено, тако да је, кад је овај рат избио, све било на њиховој страни упућено на то да се пријем одсудних битака, и на Трачком и на Маћедонском војишту што је могуће више одложи. и то тим више што сад улажаху у акцију још и Црна Гора и Грчка, које фон дер Голц у поменутом свом нацрту није ни узимао у комбинацију.

Ступањем и ових двеју држава у рат ствар се још више компликовала, јер је требало бранити се и према њима, што је само могло бити на рачун снага, које су се имале борити према Бугарској и Србији. Тако, дакле, требало је одмах снабдети довољно јаком посадом Скадар, који ће обема обалама Скадарског Језера бити нападнут главном снагом црногорске војске (Зетски и Приморски Одред) од 23.000; и Јањину, према којој се код Арте у Епиру груписаше један грчки одред у јачини од 15—18 хиљада људи-бораца А те две тачке, утврђене још