Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОбОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 39

за време мира и удешене да могу издржати дужу опсаду, штитиле су бокове Албанији и турском делу Епира, где би турска војска, одређена да брани западну половину своје европске територије, на случај пораза још једино могла потражити уточиште. Затим је требало у Санџаку и Метохији, према црногорском Источном Одреду, груписаном код Андријевице, у Колашину и код Жабљака, у јачини од 10.000 људи-бораца, осигурати залеђе турским трупама, које се буду код Сјенице, Новог Пазара и Приштине бориле са нашом Јаворском бригадом, Ибарском Војском и Трећом Армијом. И на послетку, требало је у турском делу Тесалије запречити главној снази грчке војске од 60.000 људи-бораца приступ ка Солуну и Битољу, а с тим самим осигурати леђа армији, која се у сливу горњег Вардара буде хватала у коштац са удруженом снагом српске и бугарске војске, и одреду, који у долини Струме буде затварао приступ Солуну и Халкидичком Полуострву из Бугарске.

Укупно узев, за заштиту Албаније, Епира Тесалије, Македоније и Старе Србије била је одређена такозвана Западна Војска под командом Али Риза паше, чије је седиште било у Солуну. Задатак јој је био да се према Црногорцима и Грцима држи дефанзивно, а према Србима и Бугарима такође да буде у дефанзиви, али само дотле, док не буде постала довољно јака да би могла, онако исто као што је било предвиђено и за Источну Војску у сливу Марице према главној снази бугарске војске, са изгледима на успех прећи пи у контра-напад. Па је због тога и било подешено њено груписање са рачуном, да се овим последњима противстави релативно најјача снага, која ће временом бити кадра и да их нападне, ако по сили околности не буде принуђена, ради заштите Битоља и Солуна, вршити каква већа одвајања за појачање фронта према Грцима,

Била је, дакле, подељена у неколико само-