Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

40 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

сталних група. За задржавање Црногораца у северној Албанији био је предвиђен један одред код Скадра. да задржавање Грка у Еппру и успоравање њиховог наступања у Тесалији и јужној Маћедонији имађаху се образовати по један одред у Јањини и код Селфиџе. За заштиту источне Маћедоније, односно за запречавање правца, који је водио из Бугарске долином Струме за Серез и даље за Солун, предвиђен је био такозвани самостални Струмички Корпус, за чију концентрацију бејаше назначен Демир Хисар према кланцу Кресни. И најзад за одбрану Старе Србије и северне Маћедоније од Црногораца, Срба и Бугара, а евентуално и за притицање једним својим делом у помоћ одреду формираном код Демир Хисара према Бугарима, била је одређена, као најважнија од свију напред побројаних трупа, Вардарска Армија, којој.је у крајњој линији, кад се буде у довољној мери ојачала, ако је догађаји у Тесалији и јужној Маћедонији не омету, према напред наведеном била резервисана офанзивна улога. Она је, дакле, без својих деташованих одреда код Приштине, Новог Пазара и Ојенице према Србији и код Бијелог Поља, Берана и Пећи према Црној Гори, имала да се прикупи већим делом у троуглу Скопље—Штип— Велес ради затварања праваца од Врања, Ћустендила и Дупнице за долину Вардара, а мањим у реону Прилеп—Битољ ради образовања једне привремене стратегиске резерве, док се према држању Грка не буде оценило, да ли се сва или делимично може употребити за свој главни задатак фронтом према удруженој снази Срба и Бугара. Од ње се пак по ратном плану очекивало, да до преласка у офанзиву овима понуди дефинитиван отпор на линији, чија се крила наслањаху на Скопље, за које Турци, ваљада зато, што су за његово утврђивање били у време мира потрошили силан новац, држаху да је било утврђено, и Штип, око кога је, по томе плану, а специално према савету фон дер Голца, тек сада,