Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОбоЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 43

вољну снагу. А особито ова два који, благодарећи још и солидности утврђења, подигнутих за време мпра око дотичних вароши, бејаху у стању дуго одолевати нападима савезничких трупа. Иначе деташовани одреди Вардарске Армије у Приштини, Новом Пазару, Сјеници, Бијелом Пољу, Беранима и Пећи, који требаху бити формирани од 20. и 21. низамске приштинске и призренске редифске дивизије, но који не ститоше ни да се мобилишу, због чега сви скупа не изношаху више од 12 до 16.000 бораца, били су и сувише слаби да издрже међу краковима кљешта, која ће се неодољиво око њих стегнути са две супротне стране, из Србијеи Црне Горе. Арнаутски пак живаљ, на који турска Главна Команда за одбрану Косова и Санџака полагаше велику наду, мислећи, на пример, да ће се само код Приштине из њихове средине окупити 40—60000 бораца, страшно је био омануо. Даље, одред код Селфиџе у Тесалији са својих 14.000, у односу према 60.000 бораца на грчкој страни, био је више него недовољан да заштити Битољ и Солун за леђима Вардарској Армији и самосталном Струмичком корпусу, окренутим према српским и бугарским снагама. Најзад, Вардарска Армија, која је због овакве слабости поменутог одреда према Грцима имала или да рескира своју одступницу преко Битоља за Албанију и Епир или да се растргне на две супротне стране, и у северној и у јужној Маћедонији, требала је по ратном плану да броји, не рачунајући оне деташоване одреде у Ст. Србији, 120—150.000 бораца. А овамо, у стварп није могла искупити више од 70 —'74.000, што ће рећи мање но што их је имала само наша Прва Армија.

ЈИ

По броју дивизија, Вардарска Армија, рекло би се, била је прилично јака, јер је имала девет