Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОбОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 47

мораб би бити остављен у позадини ради држања у запту тамошњег муслиманског становништва и у боковима ради потребног осигурања према Албанији и Солуну. Али у накнаду за то, грчка би војска већим својим делом, наступајући с југа, ускоро дошла у тешњу оперативну везу са њом, те би се Вардарска Армија најзад опет нашла између чекића и наковња. И при том, савршено одвојена од свију важнијих извора за освежавање своје снаге и сведена искључиво на Албанију и, за извесно кратко време, на један крајичак Маћедоније, ова се армија никад не би могла подићи за толико, да буде кадра | извојевати коначан успех. Него напротив, више је било изгледа, да би у оваквом свом изолованом положају временом ископнила, чак и у случају кад би ситуација између ње и њених непријатеља, којим случајем задуго остала нерешена, јер би кад тад морале код ње, са свима својим разорним атрибутима, наступити болештине, глад и оскудица у муницији и другом ратном материалу. Па и победу над Грцима, ако би је евентуално и добила, не би имала кад да искористи и енергичним гоњењем учини је дефинитивном, јер, оног момента кад јој српска војска буде почела грозити са севера, морала би њих напустити и, окрећући свој фронт ка северу, оставити их на миру да се приберу и преуреде, па да се после лагано крену за њом и нападну је с леђа за време док се она буде фронтално тукла са Србима. И на крају крајева, када се савезнички обруч буде почео око ње јаче стезати, ништа јој друго не би остајало, него да се одмах повуче у Албанију, иза чијих би планина, истина, нашла сигурно уточиште, но где би се осећала као у каквој опседнутој тврђави са ограниченим средствима за борбу и живот.

Зато нам изгледа да би са војничког гледишта било још понајбоље, да су се Турци, видећи да ће на свима важнијим правцима у бројном погледу бити много слабији од својих непријатеља, дели-